Икона
Икона
Серија ИКОНА рађена је по високим продукционим стандардима, на трагу сличних светских серија, уз нешто више уметничког, „топлијег“ приступа, примереног теми. Серија од седам получасовних епизода скромни је допринос обнови православног иконопоштовања, сусрет са лепотом и теолошком дубином светих слика Православне Цркве. Снимана је на градским улицама и у телевизијским студијима, у иконописачким атељеима, у црквама, манастирима и музејима у Србији, Црној Гори, Македонији и на Светој Гори, а ексклузивно су у серији коришћени снимљени материјали из ризнице Манастира Свете Катарине на Синају и из Третјаковске галерије у Москви. Серија је снимљена у продукцији Манастира Острог и Академије СПЦ за уметност и консервацију из Београда по књизи ИКОНА ХРИСТА – Људско лице Бога, епископа др Јована (Пурића), који је и наратор у серији. Приказана је премијерно и више пута репризирана на програмима РТС-а. Урађена је и енглеска верзија, а у припреми је и руска. Сјајно дизајнирана интернет презентација серије (М. Антанасијевић) додала је целом пројекту нове комуникативне димензије.
Области
Филм и ТВ
Интернет и мултимедија
клијент
Манастир Острог и
Академија СПЦ за уметност и консервацију, Београда
Тим
ђакон Ненад Илић
Драган Ракићевић - Циле
Владимир Петровић
Ђорђе Дружетић
Зоран Чулић
Александар Костић
ђакон Милорад Милосављевић
Лазар-Предраг Марковић
Слободан Михајловић
Александар Ранђеловић
Милан Антанасијевић
Небојша Томић
година
2010-11
1. епизода СВЕТЕ СЛИКЕ
У првој епизоди серије ИКОНА улазимо у потрагу за светим сликама у срцу „цивилизације слике“. Живот у градовима данашњице свакодневно нас доводи у сусрет са хиљадама слика, ако рачунамо и „покретне слике“ онда се већ ради о стотинама хиљада слика које нас свакодневно бомбардују. Девалвација слике која је једна од последица развоја савремене цивилизације ипак нам не затвара у потпуности приступ парадоксу „светих слика“. Иконе и данас дочекују верне у православним храмовима и служе им као прозор у вечност.
2. епизода КАНОНИ И СЛОБОДА
Колико је обавезујући значај канона у сликању икона и у чему се састоји права уметничка слобода иконописца, како је настао јединствени символички језик иконе и какав је однос православља према култури - то су главне теме којима се бави друга епизода серије ИКОНА. Упознајемо се са необичним визуелним језиком иконе, са карактереистичном „обратном“ или „духовном“ перспективом која није одраз непознавања централне перспективе на коју смо се навикли преко дела западног, пре свега ренесансног и барокног сликарства. Срећемо се са богатством различитих сликарских традиција у самом Православљу.
3. епизода СЛИКА БОГА?
Трећа епизода серије ИКОНА води нас на почетке историје. Пратимо човекове покушаје да се кроз мрежу овога света пробије ка невидљивом Богу на све начине па и прављењем слика и скулптура божанства. Пратећи сукоб Изабраног народа са паганима –идолопоклоницима пробијамо се до највећег догађаја у историји – оваплоћења Бога у телу. То што је Син Божији, Исус Христос проживео живот у телу омогућило је хришћанима да почну да сликају „слике Бога“ што је у Старом завету најстрожије забрањивано. Пошто је постало могуће светим сликама – иконама приказати Главу Цркве – Исуса Христа, тада је постало могуће насликати и чланове мистичног Тела Цркве – Светитеље.
4. епизода БОРБА ЗА ИКОНЕ
Борба бранилаца икона и иконобораца у Византији прави је духовни, али не само духовни рат. Православно Царство су кроз два века потресали крвави сукоби. У одбрани икона многи хришћани су мученички страдали, а у овој епизоди серије ИКОНА сазнајемо зашто је за православне било од животне важности сачувати иконопоштовање. Иконопоштовање не спада само у видљиве, спољне карактеристике Православља него је очување иконопоштовања истовремено очување могућности присног сусрета необухватног и вечитог Бога и човека у богочовечанском организму Цркве.
5. епизода ВРСТЕ ИКОНА
У петој епизоди серије ИКОНА сазнајемо да се у Православљу под „иконом“ не мисли само на освећену слику на дрвету. Постоје и „природне иконе“. Кроз дела Светих Отаца Цркве сазнајемо зашто је одбацивање икона заправо одбацивање самог Христа. Упознајемо се са тајанственом везом између прототипа, узора иконе, и лика насликаног на икони. Сазнајемо и како се на иконама које се не баве производима маште већ само реалним личностима и догађајима појављују прикази невидљивих духовних бића као што су анђели.
6. епизода МОЋ ИМЕНА
У Црквеној пракси сачувана је веза између имена Божијег и самог Бога. Молитва је средство комуникације са Богом, а у овој епизоди серије ИКОНА сазнајемо зашто и нејбоље насликана икона постаје иконом тек кад буде потписана, кад се именом повеже са својим прволиком. Сазнајемо о тајанственој вези имена и личности представљене на икони али и о познатим, забележеним чудима која се догађају пред иконама, о појму чудотворне иконе уопште, али и о значењу и смислу чуда Божијих уопште.
7. епизода ПОУЧАВАЊЕ И УЗВОЂЕЊЕ
Аристотелове су речи: „У другим чулима човек заостаје за многим животињама, а што се тиче додира, далеко их превазилази по тананости тог чула. Управо зато је човек најразумније живо биће.“ Чуло додира је ипак у савременој култури некако најмањег достојанства. А управо могућност додира оностраног преко иконе је можда и најупечатљивија одлика Православног хришћанства. Верни додирују иконе, љубе их. Понекад од икона долазе и чудесна исцељења, иконе имају трајан педагошко-пуочни значај, међутим оне су много више од приказивања светих ликова или минулих догађаја значајних за историју спасења човечанства. Иконе су материјализована благодат, истинска присутност благодатног живота и освећења. То је тајна која се у Православној Цркви може открити тек на Богослужењима.
ДВД издање ИКОНА
Интернет презентација ИКОНА
